Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

удосто̀јити

сврштом 6, стр. 429

удосто̀јити

удостојити

Лема

удостојити

Извор

том 6, стр. 429, редослед 21

  1. —

    учинити кога достојним, указати част, пажњу.

    — својим присуством.
    Цар Е.
    Прве трговачке жене ... удостојиле су посетом својом госпођу Христину. Срем.
    НЕ
    мисли удостојити своје негдашње другарице

Пододреднице

~ се

бити достојан, показати се достојним; стећи част, пажњу (од кога). — Удостојила се части да јој на венчању руски цар кумује. Јов. С. Прави се да не слуша, да се не удостоји. Кал

бити достојан, показати се достојним; стећи част, пажњу (од кога).
Изворни текст (OCR)
удосто̀јити, -о̀стојӣм сврш. учинити кога достојним, указати част, пажњу. — Прве трговачке жене ... удостојиле су посетом својом госпођу Христину. Срем. Не мисли удостојити своје негдашње другарице својим присуством. Цар Е.