уду́бити
удубити QA: medium
Лема
удубити
Извор
том 6, стр. 431, редослед 4
- 1.
(трп. прид. у̀дӯбљен) сврш. удупсти (1); зарити у дубину.
— Приликом раскопавања извора, који је друштво за нужно нашло да удуби, показало се да из камена извире.
Узео је један кру2 ... удубио у њега своје крупне ... беле зубе.
учинити дубљим, садржајнијим, темељитијим, продубити.
— Ако је Стојановић мислио да ... продужи Даничићев рад, он је морао свестрано удубити своје филолошко-лингвистичко образовање.
- 2.
уперити, управити, упрети (очи, поглед).
— Испитљиво опет удуби поrлед у Мојсија.
Пододреднице
исп. удупсти се 1. добити, имати удубину, усећи се. — Пође улицом што се удубила испред Мартине куће. Шимун. Сламни диван у трему и ... кожни у ручаоници ... удубили се као корита. Сек. 2. фиг. дубоко се предати нечему, унети се у нешто, задубити се. — Покуша да се удуби у послове. Сим. Обори главу и удубљен V мисли, корачаше даље. Ћор. Удуби се сав у ту дивну мелодију. Дом. Боначић се удубио у рад с компјуторима
Изворни текст (OCR)
уду́бити, у̀дӯбӣм (трп. прид. у̀дӯбљен) сврш. 1. удупсти (1); зарити у дубину. — Приликом раскопавања извора, који је друштво за нужно нашло да удуби, показало се да из камена извире. Панч. Узео је један кру2 ... удубио у њега своје крупне ... беле зубе. Петр. В. фиг. учинити дубљим, садржајнијим, темељитијим, продубити. — Ако је Стојановић мислио да ... продужи Даничићев рад, он је морао свестрано удубити своје филолошко-лингвистичко образовање. Бел. 2. уперити, управити, упрети (очи, поглед). — Испитљиво опет удуби поrлед у Мојсија. Цес. А.