Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀ждити

сврштом 6, стр. 433

у̀ждити

уждити

Лема

уждити

Извор

том 6, стр. 433, редослед 7

  1. 1.

    упалити, ужећи

    — Ужди дворе Усред села.
    Торд.
    Док сам ја скочила и уждила свијећу, он издахнуо.
    Ћор.
  2. 2.

    опалити (из ватреног оружја).

    — Од ока танку пушку ужди.
    Радич.
    Ти, Радоше, пушку на нокат, па ужди, ако дође до густа.
    Глиш.
  3. 3.а.

    фиг. (чим) снажно ударити, распалити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Па до'вати златну купу вина, ужди с њоме под бијелу кулV, разби купу, а пролије вино.
    НП Вук
  4. 3.б.

    силно дунути, почети дувати.

    — Уждио југ да се морем није могло.
    Љуб.
    Сјеверњак уждио и пробија капут.
    Матош
  5. 4.

    јурнути, заждити.

    — Ужди као и метиљава овца, те на страну, у бијег.
    Јакш. Ђ.
    Преко мраморних стуба ужди и пљусне градски побуњени олош.
    Матош
Изворни текст (OCR)
у̀ждити, -ӣм сврш. 1. упалити, ужећи. — Ужди дворе Усред села. Торд. Док сам ја скочила и уждила свијећу, он издахнуо. Ћор. 2. опалити (из ватреног оружја). — Од ока танку пушку ужди. Радич. Ти, Радоше, пушку на нокат, па ужди, ако дође до густа. Глиш. 3. фиг. а. (чим) снажно ударити, распалити. — Па до'вати златну купу вина, ужди с њоме под бијелу кулV, разби купу, а пролије вино. НП Вук. б. силно дунути, почети дувати. — Уждио југ да се морем није могло. Љуб. Сјеверњак уждио и пробија капут. Матош. 4. јурнути, заждити. — Ужди као и метиљава овца, те на страну, у бијег. Јакш. Ђ. Преко мраморних стуба ужди и пљусне градски побуњени олош. Матош.