у̀жутнути
ужутнути QA: medium
Лема
ужутнути
Извор
том 6, стр. 436, редослед 8
- —
в. ужутети.
— Болест се познаје по томе што ужутне лишће. Тод. уз (испред пискавих, понекад и шуштавих сугласника: уза; испред енклитика: у̏за̄) предл. с ак. показује 1.
- а.
правац кретања навише, нагоре, узводно: ~ дрво, ~ реку, уза стубе и сл.
— Казала им да потеку Vз Космај.
Обје жене ... погледале уз варош да ли не иду.
- б.
кретање од ближе тачке према даљој.
— Шетао би Vз собу низ собу.
2.
- а.
правац кретања или место мировања сасвим блиско нечему: дуж; поред, при, крај.
— Пође тетурајући уз куће Петр.
- в.
В. Један уз другог стоји. М-И. Столичица стајаше уза саму пећ. Вес.
- б.
место непосредно поред онога што име у акузативу значи: за.
— Сједе с људима чак уза сто
3. заједницу: са; са собом.
— Мислим да су сељаци уз нас.
Хтио би нешто ново, а веже се уз старо.
Био сам уз покојног артенију момак.
Кладе се ко има више новаца уза се. Петр.
- в.
В. 4. временско одређивање неке радње, збивања; у доба, за време.
— Прича да је још уз Кочину крајину долазило чак отуд.
Јакова сам родила уз госпојински пост.
5.
- а.
околности које прате неку глаголску радњу, прилике у којима се нешто ради или дешава.
— Брод је пловио тихо уз лаки поветарац.
Људи се уз вино и гозбу развеселе. КХ 193б. Уз пуцкарање свеће која догореваше ... заспао би.
Пристао је но знадете ли уз који Услов?
- б.
начин и услов остварења неке глагољске радње: по.
— Имамо налог да ово доставимо уз сваку цијену.
6. додава̀ње: поред.
— Уз оштро око имају и добар укус.
7. допуштање: и поред.
— Уза све поштовање ... ваља овде опазити ...
Уза све молбе Денисова, да се Ростов не мијеша у ту ствар, пристане Ростов.
8. тешње повезивање, ближи прилаз чему: на.
— Ти би могао живље прионути уз посао.
ру ду прилећи пристати на нешто, помирити се са извесном ситуацијом. уз- (пред безвучним сугласником ус-) као предметак у глаголским сложеницама 1. означава 1. правац кретања одоздо навише; натраг, поново и сл.: узјахати, успузати се, Успети се, устукнути, узмаћи, узвратити и др.
- 2.
почетак (обично буран, жсив) какве глаголске радње или почетну свршеност: Узходатисе,устумарати се, устрептати, узбунити се и др. П. служи за образовање перфективног презента (од трајних глагола) са значењем футура егзактног: ако (кад) узмогнем, успиШем, усхтем и сЛ.
Фразе
~ брк, ~ инат упркос; ~ длаку (ићи коме) чинити насупрот нечијој вољи, жељи, пркосити некоме; ра ме ~ р аме заједнички; ићи ~ нос в. уз нос (изр.); ~ реч за време говора, док је била реч, узгредно;
Изворни текст (OCR)
х у̀жутнути, -не̄м сврш. в. ужутети. — Болест се познаје по томе што ужутне лишће. Тод. уз (испред пискавих, понекад и шуштавих сугласника: уза; испред енклитика: у̏за̄) предл. с ак. показује 1. а. правац кретања навише, нагоре, узводно: ~ дрво, ~ реку, уза стубе и сл. — Казала им да потеку Vз Космај. Нед. Обје жене ... погледале уз варош да ли не иду. Бег. б. кретање од ближе тачке према даљој. — Шетао би Vз собу низ собу. Ћор. 2. а. правац кретања или место мировања сасвим блиско нечему: дуж; поред, при, крај. — Пође тетурајући уз куће Петр. В. Један уз другог стоји. М-И. Столичица стајаше уза саму пећ. Вес. б. место непосредно поред онога што име у акузативу значи: за. — Сједе с људима чак уза сто Наз. 3. заједницу: са; са собом. — Мислим да су сељаци уз нас. Поп. Ј. Хтио би нешто ново, а веже се уз старо. Марј. М. Био сам уз покојног артенију момак. Коч. Кладе се ко има више новаца уза се. Петр. В. 4. временско одређивање неке радње, збивања; у доба, за време. — Прича да је још уз Кочину крајину долазило чак отуд. Глиш. Јакова сам родила уз госпојински пост. Сим. 5. а. околности које прате неку глаголску радњу, прилике у којима се нешто ради или дешава. — Брод је пловио тихо уз лаки поветарац. Грол. Људи се уз вино и гозбу развеселе. КХ 193б. Уз пуцкарање свеће која догореваше ... заспао би. Срем. Пристао је но знадете ли уз који Услов? Крањч. Стј. б. начин и услов остварења неке глагољске радње: по. — Имамо налог да ово доставимо уз сваку цијену. Јонке. 6. додава̀ње: поред. — Уз оштро око имају и добар укус. Финк. 7. допуштање: и поред. — Уза све поштовање ... ваља овде опазити ... Нех. Уза све молбе Денисова, да се Ростов не мијеша у ту ствар, пристане Ростов. Крањч. Стј. 8. тешње повезивање, ближи прилаз чему: на. — Ти би могао живље прионути уз посао. Креш.