узакоња́ва̄ње

узакоњавање

узакоњавање

том 6, стр. 438, редослед 2

—
гл. им. од узакоњавати узакоња́вати (се), -о̀ња̄ва̄м (се) = Vзакоњивати (се) несврш. и уч. према узаконити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

узакоња́ва̄ње с гл. им. од узакоњавати узакоња́вати (се), -о̀ња̄ва̄м (се) = Vзакоњивати (се) несврш. и уч. према узаконити (се).