Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

уза́јмити

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 437

уза́јмити

узајмити

Лема

узајмити

Извор

том 6, стр. 437, редослед 22

  1. —

    (трп. прид. у̀за̄јмљен) сврш. узети на зајам (у кога, од кога), дати на зајам, позајмити.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Узајмио му је петнаест дуката. Глиш. Домаћи је сељак узајмио ... свој посјед.
    Бен.
Изворни текст (OCR)
уза́јмити, у̀за̄јмӣм (трп. прид. у̀за̄јмљен) сврш. узети на зајам (у кога, од кога), дати на зајам, позајмити. — Узајмио му је петнаест дуката. Глиш. Домаћи је сељак узајмио ... свој посјед. Бен.