Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

узбу́дити

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 441

узбу́дити

узбудити

Стална адреса

Лема

узбудити

Извор

том 6, стр. 441, редослед 5

  1. 1.а.

    (трn. прид. у̀збӯђен) сврш. изазвати, пробудити јача осећања (у некоме), узнемирити, узрујати (некога).

    прид. — придев
    — Дискутовали смо о свему што може да узбуди духове.
    Поп. Ј.
    Све то некако узбуди сердара.
    Лоп.
  2. 1.б.

    пробудити, изазвати уопште неко осећање, машту и сл.

    сл. — слично
    — Настојао је да у мени узбуди љубав за ... трубадуре и јVначке пјеснике.
    Шкреб
    Тај човјек Хенрик VIII као да је био напросто начињен по мјери да узбуди машту просјечног Енглеза.
Изворни текст (OCR)
узбу́дити, у̀збӯдӣм (трn. прид. у̀збӯђен) сврш. 1. а. изазвати, пробудити јача осећања (у некоме), узнемирити, узрујати (некога). — Дискутовали смо о свему што може да узбуди духове. Поп. Ј. Све то некако узбуди сердара. Лоп. б. пробудити, изазвати уопште неко осећање, машту и сл. — Настојао је да у мени узбуди љубав за ... трубадуре и јVначке пјеснике. Шкреб. Тај човјек Хенрик VIII као да је био напросто начињен по мјери да узбуди машту просјечног Енглеза.