Одредница

у̏збуна

жтом 6, стр. 441

у̏збуна

узбуна QA: medium

Стална адреса

Лема

узбуна

Извор

том 6, стр. 441, редослед 23

  1. 1.

    стање изненадне приправности у случају опасности за време рата или у случау пожара, поплаве и сл., које се објављује нарочитим звучним знацима.

    сл. — слично
    — Тек предвече ... огласила је сирена престанак узбуне.
    Јак.
  2. 2.

    велика узнемиреност, јако узбуђење, негодовање са спремношћу на отпор; побуна, бунт.

    — Кад би ти знала ... какву је узбуну направило Гапаново писмо у селу.
    Пав.
    Појави се на свим лицима ... узбуна и пријекор.
    Крањч. Стј
    Најважнија је она унутрашња узбуна коју осећа потчињено становништво према завојевачу.
    Цвиј.
  3. 3.

    побуна против власти, поретка, буна, устанак.

    — Надао се да ће се ова сељачка узбуна ипак ... олако завршити, без крви.
    Ћоп.
  4. 4.

    узбудљива, сензационална вест.

    — Бечом прође узбуна продаваца новина: »Убиство краља Александра, краљице Драге ... О6. Ј.

Фразе

звонити на узбуну 1) звоњењем објављивати какву опасност (обично од пожара, поплаве и сл.); 2) фиr. в. (за)свирати (на) узбуну (2). — Они књижевници] ... звоне на узбуну ... буде успаване. Бошк.; (за)свирати, (за)трубити (на) Vзбуну, алармирати, викнути, викати, дићи, дизати на узбуну 1) да(ва)ти знак за приправност у случају какве опасности; 2) фиг. (по)звати на будност, предострожност, упозорити, упозоравати на опасност. — Случај студента Марка Ормана алармирао је јавност и власти на узбуну. Б 1958. Умећу ја дић на узбуну и касацију и апелацију! — претио је стегнутим песницама.
Рад. Д.
Изворни текст (OCR)
у̏збуна ж 1. стање изненадне приправности у случају опасности за време рата или у случау пожара, поплаве и сл., које се објављује нарочитим звучним знацима. — Тек предвече ... огласила је сирена престанак узбуне. Јак. 2. велика узнемиреност, јако узбуђење, негодовање са спремношћу на отпор; побуна, бунт. — Кад би ти знала ... какву је узбуну направило Гапаново писмо у селу. Пав. Појави се на свим лицима ... узбуна и пријекор. Крањч. Стј. Најважнија је она унутрашња узбуна коју осећа потчињено становништво према завојевачу. Цвиј. 3. побуна против власти, поретка, буна, устанак. — Надао се да ће се ова сељачка узбуна ипак ... олако завршити, без крви. Ћоп. 4. узбудљива, сензационална вест. — Бечом прође узбуна продаваца новина: »Убиство краља Александра, краљице Драге ... О6. Ј.