узбу́нити

узбунити

Стална адреса

Лема

узбунити

Извор

том 6, стр. 442, редослед 1

2.
(аор. узбу́них 2. и
3.
у̏збӯнӣ) сврш.
1.а.
изазвати узбуну, узнемиреност, узбуђење (код некогџ), узнемирити (кога).
— Узбуњен Хирцијевом виком, дојури десетник.
Фелд.
Мравињак ... су ... штапом рашчепркали и узбунили мраве.
Чол.
Овај суд о Змају узбунио је све Змајеве политичке пријатеље.
Јов. С.
1.б.
покренути, подстакнути кога на устанак, на буну, ускомешати, побунити.
— Дахијски људи исеку ... гомилу поглавитих људи ... али у исти мах узбуне цео народ.
Нов.
2.
необ. нарушити, пореметити, покварити.
необ. — необично
— Златковић је] ... неопрезно и ... непажљиво узбунио дотадашњу тишину.
Перк.

Пододреднице

~ се

1. узнемирити се, узбудити се, ускоешати се. — Када га видје2 са баруницом ... срце ми се узбуни од неке неописиве тјескобе. Ков. А. Узбунише се и кокошке; и мали прашчићи ... и они су тражили свој оброк. Вес. 2. дићи устанак, побунити се. — Тако мало-помало узбуни се ... готово сва Шумадија. Вук. 3. јако се заталасати, узбуркати се; нагло се почети повијати, гибати тамо-амо. — На мору сам узбуњеном био. Прер. Када ливадама дуне ... вјетар, узбуне се травке. Цес. Д

узнемирити се, узбудити се, ускоешати се.дићи устанак, побунити се.јако се заталасати, узбуркати се; нагло се почети повијати, гибати тамо-амо.

Изворни текст (OCR)

узбу́нити, у̀збӯнӣм (аор. узбу́них, 2. и 3 л. у̏збӯнӣ) сврш. 1. а. изазвати узбуну, узнемиреност, узбуђење (код некогџ), узнемирити (кога). — Узбуњен Хирцијевом виком, дојури десетник. Фелд. Мравињак ... су ... штапом рашчепркали и узбунили мраве. Чол. Овај суд о Змају узбунио је све Змајеве политичке пријатеље. Јов. С. б. покренути, подстакнути кога на устанак, на буну, ускомешати, побунити. — Дахијски људи исеку ... гомилу поглавитих људи ... али у исти мах узбуне цео народ. Нов. 2. необ. нарушити, пореметити, покварити. — Златковић је] ... неопрезно и ... непажљиво узбунио дотадашњу тишину. Перк.