узбурка́ва̄ње

узбуркавање

узбуркавање

том 6, стр. 442, редослед 7

—
гл. им. од узбуркавати (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именица
(се). узбурка́вати (се), -у̀рка̄ва̄м (се) = узбуркивати (се) несврш. и уч. према узбуркати

Изворни текст (OCR)

узбурка́ва̄ње с гл. им. од узбуркавати (се). узбурка́вати (се), -у̀рка̄ва̄м (се) = узбуркивати (се) несврш. и уч. према узбуркати (се).