у̀зверити

узверити

узверити

том 6, стр. 443, редослед 17

—
ијек. у̀звјерити, сврш необ. погледати унезверено.
ијек. — ијекавскинеоб. — необично
— АХ! повикаше сви, а очима узверише од страха.
Глиш.

~ се

в. унезверити се. — Неки младић ... долетио је до њих, сав усопљен и узвјерен. Цес. А

в. унезверити се.

Изворни текст (OCR)

у̀зверити, -ӣм, ијек. у̀звјерити, сврш. необ. погледати унезверено. — АХ! повикаше сви, а очима узверише од страха. Глиш.