у̀звити

узвити

Лема

узвити

Извор

том 6, стр. 444, редослед 18

1.
савити навише, дићи увис, подићи; усмерити у одређеном правиу.
— Гле, гле, а зашто то?
— узви водник обрвама.
Ћоп.
Узвила обје руке горе и, саставивши их испод главе, почела смотрити.
Том.
Мало послије већ је узвио очи к небу.
Пав.
2.
почети окретати нешто у ковитлац, заковитлати, узвитлати.
— Вихор... страшно прашину узви и онда у село стиже.
Ил.
3.
развити, истаћи (заставу и сл.). Бак. Реч.
сл. — слично
4.
захватити, обузети, спопасти у виду грчева (о болу).
— Кад га бол узвије ... зашкрипи зубима.
Рад. Д.
5.
необ. узнемирити, узбунити.
необ. — необично
— По смрти Петра III огласио се царем ... Пугачев ... пак и други и трећи узвили народ овом варком.
Љуб.

Пододреднице

~ се

1. дићи се, подићи се вијући се, ковитлајући се, заковитлати се. — Стићи ћу те макар се узвио с њоме небу ... под облаке. Бог. Густ се пламен узви и обузе дворе. Ил фиг. Страве ... су се узвиле над свијетом, па и над овом убогом долином. Вуков. 2. а. почети се увијати, обигравати око кога, бити сталноузнекога,у нечијој близиниумиљавајући се. — Узвио се ја око ње ... па стално око ње ... не дам никоме другом да јој се примакне. Лал. б. привити се, приљубити се уз некога. — На страни ту је јоште двоје било, па се дивно једно уз друго узвило Радич. 3. а. искренути се, искривити се, извити се (телом). — Брзо збацила тежак нарамак па се узвила, чучнула ... устала ... и ... пала ничице. Рад. Д. б. фиг. покр. почети се мучити, узмучити се, узнемирити се. — Узвио се ... па не уме ни да мисли, нити је знао како ће и откуда потребне трошкове да нађе. Рад. Д узвитла́вати (се), -ѝтла̄ва̄м (се) несврш. и уч. према узвитлати (се)

дићи се, подићи се вијући се, ковитлајући се, заковитлати се.почети се увијати, обигравати око кога, бити сталноузнекога,у нечијој близиниумиљавајући се.привити се, приљубити се уз некога.искренути се, искривити се, извити се (телом).фиг. почети се мучити, узмучити се, узнемирити се.

Изворни текст (OCR)

у̀звити, у̏звије̄м сврш. 1. савити навише, дићи увис, подићи; усмерити у одређеном правиу. — Гле, гле, а зашто то? — узви водник обрвама. Ћоп. Узвила обје руке горе и, саставивши их испод главе, почела смотрити. Том. Мало послије већ је узвио очи к небу. Пав. 2. почети окретати нешто у ковитлац, заковитлати, узвитлати. — Вихор... страшно прашину узви и онда у село стиже. Ил. 3. развити, истаћи (заставу и сл.). Бак. Реч. 4. захватити, обузети, спопасти у виду грчева (о болу). — Кад га бол узвије ... зашкрипи зубима. Рад. Д. 5. необ. узнемирити, узбунити. — По смрти Петра III огласио се царем ... Пугачев ... пак и други и трећи узвили народ овом варком. Љуб.