Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀звӣшен

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 445

у̀звӣшен

узвишен

Стална адреса

Лема

узвишен

Извор

том 6, стр. 445, редослед 9

  1. 1.

    трп. прид. од узвисити (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.а.

    одр. који улива и заслужује поштовање, морално и духовно високо уздигнут (над околином, средином, ситуацијом, догађајима).

    одр. — одређени вид придева
    — Дође ми узвишенији; изгледао је као човек што улива поштовање.
    Вес.
  3. 2.б.

    чест епитет уз титуле великодостојника, или уз називе лица високог положаја; угледан: ~ господар, ~ племић.

    — Цијеле је дане ... настојао мислити о угодним стварима ... о именданима које узвишене особе.
    Крањч. Стј
  4. 3.

    који уздиже дух, који оплемењује, свечан.

    — Осећао сам се пријатно, у неком помало узвишеном расположењу.
    Андр. И.
Изворни текст (OCR)
у̀звӣшен, -а, -о 1. трп. прид. од узвисити (се). 2. одр. а. који улива и заслужује поштовање, морално и духовно високо уздигнут (над околином, средином, ситуацијом, догађајима). — Дође ми узвишенији; изгледао је као човек што улива поштовање. Вес. б. чест епитет уз титуле великодостојника, или уз називе лица високог положаја; угледан: ~ господар, ~ племић. — Цијеле је дане ... настојао мислити о угодним стварима ... о именданима које узвишене особе. Крањч. Стј. 3. који уздиже дух, који оплемењује, свечан. — Осећао сам се пријатно, у неком помало узвишеном расположењу. Андр. И.