у̀звӣшено̄ст
узвишеност
Лема
узвишеност
Извор
том 6, стр. 445, редослед 11
- 1.
особина онога који је узвишен, онога што је узвишено, племенитост, достојанство.
— Човек се узвишеношћу осећаја разликује од животиње.
Змај је исмејао ту хладну узвишеност ода.
Небески свод ... давао је њиховим чувствима узвишеност.
- 2.
(са допунама: ваша, његова) титула којом су се ословљавали службеници високог ранга.
archaic— Већ су ми обећали и његова узвишеност, господин посланиК, И господин намеснИк.
Изворни текст (OCR)
у̀звӣшено̄ст, -ости ж 1. особина онога који је узвишен, онога што је узвишено, племенитост, достојанство. — Човек се узвишеношћу осећаја разликује од животиње. Нуш. Змај је исмејао ту хладну узвишеност ода. Т. књ. Небески свод ... давао је њиховим чувствима узвишеност. Шкреб. 2. (са допунама: ваша, његова) заст. титула којом су се ословљавали службеници високог ранга. — Већ су ми обећали и његова узвишеност, господин посланиК, И господин намеснИк. Кнеж. Л.