узво̀лети
узволети
Лема
узволети
Извор
том 6, стр. 446, редослед 15
- 1.
ијек. узво̀љети, сврш 1. почети волети, заволети.
— Тешко оном ко је мене кад волео, и ко мене кад узволи!
- 2.
(коме) свидети се, допасти се (коме).
dialectal— Повјерим мајци како сам му узвољела, те нека ми среће не убија.
Изворни текст (OCR)
узво̀лети, у̀зволӣм, ијек. узво̀љети, сврш. 1. почети волети, заволети. — Тешко оном ко је мене кад волео, и ко мене кад узволи! Змај. 2. (коме) покр. свидети се, допасти се (коме). — Повјерим мајци како сам му узвољела, те нека ми среће не убија. Буд.