узвра́тити

узвратити

Лема

узвратити

Извор

том 6, стр. 446, редослед 23

2.
(аор. 2. и
3.
л у̏звра̄тӣ; трп. прид. у̀звра̄ћен) сврш.
трп. прид. — трпни придевприд. — придев
1.
вратити(обичноистом мером, на исти или сличан начин) за учињену услугу, указану пажњу, помоћ и сл. или за нанесену увреду, одужити се (нечим).
сл. — слично
— Млинар маломе Ивици никада ништа не узврати као уздарје.
Креш.
Кнежева жена ... јој узврати милим за драго.
Бен.
2.
одговорити (на питање), одвратити.
— На моје питање има ли шта за јело ... узвратила је питањем: одакле и куда идемо.
Поп. Ј.
3.
потерати, погнати натраг, вратити, повратити, окренути.
— Таде натраг узврати ђогина.
НП Вук
4.
заврнути навише, посувратити.
— Горња, малко узвраћена усница очигледно дрхти.
Ћип.

Изворни текст (OCR)

узвра́тити, у̀звра̄тӣм (аор. 2. и 3. л. у̏звра̄тӣ; трп. прид. у̀звра̄ћен) сврш. 1. вратити(обичноистом мером, на исти или сличан начин) за учињену услугу, указану пажњу, помоћ и сл. или за нанесену увреду, одужити се (нечим). — Млинар маломе Ивици никада ништа не узврати као уздарје. Креш. Кнежева жена ... јој узврати милим за драго. Бен. 2. одговорити (на питање), одвратити. — На моје питање има ли шта за јело ... узвратила је питањем: одакле и куда идемо. Поп. Ј. 3. потерати, погнати натраг, вратити, повратити, окренути. — Таде натраг узврати ђогина. НП Вук 4. заврнути навише, посувратити. — Горња, малко узвраћена усница очигледно дрхти. Ћип.