Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̏згорит

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 449

у̏згорит

узгорит

Лема

узгорит

Варијанте

у̀згорит

Извор

том 6, стр. 449, редослед 7

  1. —

    који стоји, који се диже, пење узгор(а); фиг. висок, поносан.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Нит се ломе узгорите куле.
    Март.
Изворни текст (OCR)
у̏згорит и у̀згорит, -а, -о који стоји, који се диже, пење узгор(а); фиг. висок, поносан. — Нит се ломе узгорите куле. Март