у̀здигнуо
уздигнуо, уздигао
Лема
уздигнуо
Варијанте
уздигао, у̀здигао
Извор
том 6, стр. 451, редослед 7
- 1.а.
-ло; трп. прид. у̀здигнӯт) сврш а. померити, преместити навише, учинити да нешто доспе на већу висину, подићи, издићи. —Узе чашу, уздиже је увис, па ... поче ... говорити. Јакш. Ђ.
- 1.б.
пружити, усправити увис, дићи.
— Бијеле си руке ... увис уздигнула.
- 2.
учинити јачим, вишим, повисити, појачати (глас, тон).
— Из те вике и халабуке уздигне опет свој глас пјесник. Ков. .
- 3.а.
довести, поставити на положај који има већи друштвени значај.
— Дај вилу и лимузину, или дај миперспективу, уздигни ме, па да видиш и брат ће да сагорева на послу.
- 3.б.
довести у боље стање, побољшати, поправити, унапредити.
— Радници ... могу ... повећати наднице, скратити радно време ... и уздићи свој положај само тада ... кад ... имају јаке ... борбене организације.
- 3.в.
учинити да ко добије већи углед, поштовање, узвисити; дати коме, чему већи значај, већу вредност, учинити вишим, важнијим, значајнијим, подѝћи на виши степен.
— Била је ... шутљива и тужна, што је само могло њу уздигнути у очима људи.
Таква критика је и уздигла књижевни часопис на једну висину на којој он дотле никад код нас није био.
- 3.ж.
Надам се ... да ћете примајући од мене одређене директиве, уздигнути наш батаљон над остале јединице. Јонке.
- 3.г.
подићи у моралном погледу, дати некоме елана, оснажити; одушевити.
— Сада је његове ријечи уздигоше до таква врхунца.
- 4.а.
сазидати, саградити, подићи, начинити.
— Оне дворе ... су људи богу и себи уздигли.
- 4.б.
поново успоставити, обновити.
— Размишљам о томе како ће се уздигнути царство Душаново.
- 5.
рлг. васкрснути, ускрснути.
— Дјевица ће родити пророка који ће ... уздићи све мртве. Ант.
- 6.
необ. иселити, испразнити (кућу, дом).
— Сва је кућа била већ уздигнута и одјекивал од празнине.
Фразе
уздигнуте главе (уздигнута чела) поносито, гордо, охоло; смело; ~ главу заузети поносан став, постати поносан; охрабрити се; ~ на површину изнети на видело, показати, обелоданити, открити. — Позоришна критика је уздигла на површину и нека суштинска питања Родољубаца. ЛМС 1951; ~ нос постати охол, направити се важан, уобразити се; исп. дићи нос.
Пододреднице
1. преместити се с нижег на више место, подићи се, придићи се; дићи се у висину, попети се, успети се. — lоспођа се ... уздигла на јастуцима. Торб. Он се авион]... уздигао над површином мора. Петр. М. 2. појавити се, зачути се; постати виши, јачи, повисити се, појачати се (о гласу, тону). — Један јасан и тужан глас уздиже се, затрепта. Станк. 3. а. постићи успех, доћи до високог положаја (у друштву, служби и сл.), напредовати. — Поштени одбијају да се уопште Уздигну у таквом друштву. Ћос. Б. Он се успјешно уздигао од сељанчета-чобана до борца. Јел. б. развити се у већој мери, достићи виши ниво. — Уздигла се политичка свест широких народних маса. Дед. В. 4. поћи, кренути, упутити се куда, подићи се (на пут). — Раним јутром једнога дана уздигла се сва варош. Мул
Изворни текст (OCR)
у̀здигнуо, -ула и у̀здигао, -гла, -ло; трп. прид. у̀здигнӯт) сврш. 1. а. померити, преместити навише, учинити да нешто доспе на већу висину, подићи, издићи. —Узе чашу, уздиже је увис, па ... поче ... говорити. Јакш. Ђ. б. пружити, усправити увис, дићи. — Бијеле си руке ... увис уздигнула. Бег. 2. учинити јачим, вишим, повисити, појачати (глас, тон). — Из те вике и халабуке уздигне опет свој глас пјесник. Ков. . 3. а. довести, поставити на положај који има већи друштвени значај. — Дај вилу и лимузину, или дај миперспективу, уздигни ме, па да видиш и брат ће да сагорева на послу. Дав. б. довести у боље стање, побољшати, поправити, унапредити. — Радници ... могу ... повећати наднице, скратити радно време ... и уздићи свој положај само тада ... кад ... имају јаке ... борбене организације. Лапч. в. учинити да ко добије већи углед, поштовање, узвисити; дати коме, чему већи значај, већу вредност, учинити вишим, важнијим, значајнијим, подѝћи на виши степен. — Била је ... шутљива и тужна, што је само могло њу уздигнути у очима људи. Мар. Таква критика је и уздигла књижевни часопис на једну висину на којој он дотле никад код нас није био. Мил. Ж. Надам се ... да ћете примајући од мене одређене директиве, уздигнути наш батаљон над остале јединице. Јонке. г. подићи у моралном погледу, дати некоме елана, оснажити; одушевити. — Сада је његове ријечи уздигоше до таква врхунца. Креш. 4. а. сазидати, саградити, подићи, начинити. — Оне дворе ... су људи богу и себи уздигли. Љуб. б. поново успоставити, обновити. — Размишљам о томе како ће се уздигнути царство Душаново. Ат. 5. рлг. васкрснути, ускрснути. — Дјевица ће родити пророка који ће ... уздићи све мртве. Ант. 1. 6. необ. иселити, испразнити (кућу, дом). — Сва је кућа била већ уздигнута и одјекивал од празнине. Андр. И.