Одредница

у̀здигнӯт

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 451

у̀здигнӯт

уздигнут

Лема

уздигнут

Извор

том 6, стр. 451, редослед 6

  1. 1.

    трп. прид. од уздигнути (се) и уздићи (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    који је постигао виши степен у своме политичком, идеолошком развитку, изграђен.

    — Да вам је другови, свест уздигнутија и виша, не бих ја тако сам морао ... Дав. у̀здигнути и у̀здићи, у̀здигне̄м (аор' у̀здигнух и у̀здигох,
  3. 2.

    и

  4. 3.

    у̏здигнӯ, у̀здиже и у̏здиже; прил. пр. у̀здигнӯв(ши) И у̀здига̄в(ши); р. прид.

    прил. — прилогр. прид. — радни глаголски придевприд. — придев
Изворни текст (OCR)
у̀здигнӯт, -а, -о 1. трп. прид. од уздигнути (се) и уздићи (се). 2. који је постигао виши степен у своме политичком, идеолошком развитку, изграђен. — Да вам је другови, свест уздигнутија и виша, не бих ја тако сам морао ... Дав. у̀здигнути и у̀здићи, у̀здигне̄м (аор' у̀здигнух и у̀здигох, 2. и 3. л. у̏здигнӯ, у̀здиже и у̏здиже; прил. пр. у̀здигнӯв(ши) И у̀здига̄в(ши); р. прид.