Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

уздр̀хтало̄ст

жтом 6, стр. 453

уздр̀хтало̄ст

уздрхталост

Лема

уздрхталост

Варијанте

у̏здрхта̄ло̄ст

Извор

том 6, стр. 453, редослед 13

  1. —

    стање онога који је уздрхтао, онога што је уздрхтало; узбуђење, узбуђеност, узнемиреност.

    — Испод наоко хладне коре наслућује се племенита уздрхталост чувстава. Бар. Та непрекидна узнемиреност духа, та патолошка уздрхталост нерава је можда ... знак дегенерације.
    Богдан.
Изворни текст (OCR)
уздр̀хтало̄ст и у̏здрхта̄ло̄ст, -ости ж стање онога који је уздрхтао, онога што је уздрхтало; узбуђење, узбуђеност, узнемиреност. — Испод наоко хладне коре наслућује се племенита уздрхталост чувстава. Бар. Та непрекидна узнемиреност духа, та патолошка уздрхталост нерава је можда ... знак дегенерације. Богдан.