у̏зео
узео QA: medium
Лема
узео
Извор
том 6, стр. 455, редослед 2
- 1.а.
-е̄ло; трп. прид у̏зе̄т) сврш. а. прихватити, дохватити руком; ухватити.
— У зео сам перо и пишем.
Узме Стјепан ... Левина под руку.
- 1.б.
примити (као поклон, зајам и сл.). —Узмите што смо донијеле јер дајемо с добра срца. Бен. Сасвим су ретки људи који нису узели нешто на кредит. Пол. 19бо.
- 1.в.
наплатити, добити, примити (за предато, дато на коришћење и сл.).
— Продаћу свиње] ... одмах, ма ни сто гроша не узео!
Наравно ... како би и могло бити да ... не узме процент.
- 1.г.
подићи што, преузети од кога.
— Прође ... слуга ... носећи ... готове хаљине, узете тек сада од кројача.
Ако се то само јоu један једини пут догоди, можете узети ваше ствари.
- 2.а.
(коме) лишити (кога или чега), одузети, отети.
— Из ... лађа Феничани узму ми благо.
Овај страшни доrађај узеће ми најмање пет година живота.
- 2.б.
одузети, однети (коме одређено време), потрајати.
— Пут који ћемо дањV ... превалити за неколико сати, узеће нам ноћу двапут више.
- 2.в.
заузети, освојити.
— Ова ноћ чини ми се врло згодна да узмемо везирову тврђаву и њега жива ухватимо.
- 2.г.
одстранити, уклонити.
— Слабост и умор ми узе из уда.
- 3.
прибавити у својину, власништво плаћајући, ку́пити, набавити.
— Мркова је покојни оrац узео у Лијевну на пазару.
А кад сте ви што у своју кућу узели на дуг?
- 4.
(са допуном: девојку, жену, за жену и сл.) склопити брак, ступити у брак, оженити се.
— За њега се вјеровало да ће он узети најмлађу сестричну.
Није могао узети за жену девојку коју никад није видео.
- 5.
примити на рад, у службу, ангажовати за извршење неког посла, задатка.
— Кнез ... је узео рускога учитеља
— учи руски.
Можете узети кога адвоката да вас брани.
- 6.
(из)најмити, закупити.
— Ту је опазио неки ... Хотел и узео собу.
- 7.
прогутати, појести или попити нешто.
— Узели сте на вријеме љекарију.
- 8.а.
одвести, повести (са собом); одвести неким превозним средством, превести.
— Узео га са собом у Беч и давао му озбиљније послове.
Онда ће Вас поштанска лађица узети.
- 8.б.
повести се, поћи (неким превозним средством). —Трамвај који су били узели водио је само до Сењака. Уск.
- 9.
поћи, упутити се (у неком правцу, смеру).
— Узели једну стазу која се од главне одваја удесно.
На улици је ... комбинирао гдје би се могло налазити оно двоје и који сУ смјер могли узети.
- 10.
(у војску) упутити на одслужење војног рока, регрутовати.
— Очевима тобоже испослује да им синови не будУ узети у војнике.
Отац му млад ... узеше га у војништво.
- 11.
изабрати, одабрати (за неку тему, предмет разговора и сл.).
— Узео је за тему свог говора питање о вредности физичке теорије.
Узесмо нешто тако у разговор Тому.
- 12.а.
схватити, разумети, прихватити; окарактерисати, оценити.
— Немојте то узети сувише трагично!
Јакшић је написао много приповедака, али би било погрешно узети га као приповедача.
- 12.б.
промислити, размислити, проценити.
— Кад строго узмеш, добро њуши тај наш Тркунић.
- 12.в.
(У
- 1.
мн., ређе у
- 2.
јд. и
- 2.
мн. императива или безл., при навођењу неког примера) у служби модалне речце: на пример, рецимо, претпоставимо.
— Ако му понуди ... узмимо 2000 динара ... он ће се посла прихватити ... савјесно.
Узми наш раднички савет, тема ниједном још није била повећавање продуктивности рада.
- 13.
примити, преузети, прихватити што од другога (нпр. обичај, проналазак и сл.).
— Када је ... та ... грофричица ... усисала ... та) руски дух; одакле је узела те кретње?
- 14.а.
(у нешто) унети, увести (у нешто), обухватити (нечим).
— Уговоре Руси с Турцима примирје, у које субили узети и Срби.
- 14.б.
обухватити, захватити (нечим).
— Моћи ћемо конструирати хиперболу ... тако да узмемо у шестар дужину
- 14.г.
Анал.
- 15.
(одређену годину) ући, ступити, у одређену годину живота.
— Огњан узео петнаесту годину.
- 16.а.
почети, стати, заокупити.
— Узме лупкати прстима по столУ́.
Онда га по ... лицу узе да шиба густа ... шикара.
- 16.б.
(у безличној конструкцији са »се«, са логичким субјектом у дативу) доћи, доспети у неко стање, расположење и сл., бити обузет неким расположењем.
— Јаблану се узело на смех.
- 17.а.
сместити се негде, заузети одређено место.
— 1артизани хитро узеше заклоне иза букава. Ћос.
- 17.б.
заузети (одређен положај, растојање и сл.), стати, доћи (на одређени положај, растојање и сл.).
— Узети правилно растојање од лопте и трчати на њу постранце.
- 17.в.
заузети известан став, изглед.
— Кад одговара, а он узме војничку позитуру.
Знао је поново узети своје карневалско достојанство.
- 17.г.
добити, примити (нови, други изглед, нове особине).
— Овај мрамор ... доцније узме боју бакр и најзад благи прелив злата.
Све је збивање узело преко ноћи неке драматске форме.
- 18.
обузети, захватити.
— Пријевор понесе у Турску ... да га погледа кад га жеља узме за својом кућом и својим крајем.
Узела га грозница.
- 19.
завести, увести, успоставити.
— Зашто влада... просто не узме диктатуру?
Фразе
бог га узео (к себи) умро је; враг (ђаво) га узео, враг (ђаво) Vзео Ушур о д њега почео је да се понаша како не ваља, пошао је рђавим путем; како се узме, како узмеш (узмете) није потпуно сигурно, може бити и овако и онако; ни узми ни остави (ни узми ни подај) потпуно исти, нема никакве разлике, прави. — Еле бал, ни узми ни остави, као у каквом београдском Хотелу! Глиш. Породила се начелниковица и дијете јој ни узми ни подај — онај нови пристав. Бан.; ора2 да му из руке не узмеш неуредан је, прљав, гадан; ~ главу (коме) погубити, убити (кога); ~ душу (коме) веома, јако измучити, упропастити; убити, усмртити (кога); ~ за зло замерити, озбиљно приговорити; ~ маха добити велике размере и јачину, развити се, раширити се; ~ (коrа) на зуб в. уз зуб (изр.); ~ на нишан (коrа или што) в. уз нишан (изр.); ~ (коrа) У заштиту, у одбрану заштитити, одбранити (кога); ~ (што) на себе прихватити се, примити се чега, примити на себе одговорност за што.
узео му се језик, узела му се реч изгубио је моћ говора; ~ (добро) у памет, ~ (добро) на ум добро промислити, добро пазити (на свој рад, поступке и сл.; обично у некој озбиљној, тешкој ситуацији), опаметити се; ~ на зло погоршати се (о болести и сл.).
Пододреднице
1. уз. повр. а. (за руке) ухватити једно друго (за руке). — Дечака редови цели узели се за руке. Макс. б. ухватити се укоштац, шчепати једно друго, дочепати се, дохватити се. — У̑зеше се два добра јунака, па се носе по зеленој трави. НП Вук. 2. ухватити се'за неки део тела, дохватити се. — Призвао је ђаче ... па се опет узео за главу. Сиј. 3. уз. повр. склопити брак, ступити у брак, венчати се. — Они су се узели од љубави. Том. Кад смо се ми узели, нисмо имали ништа осим оне поњаве. Лаз. Л. 4. постати одузет, парализован, одузети се, парализовати се. — Рука ми клонула и узела се. Мил. В. Остао је дјеломично узет. Цар Е. 5. почети, стати. — Он се узе на њу смијешити. Матош. Мало му и ракија ћеф угрејала, те се узео грлити с људима. Вукић. 6. појавити се, указати се.—Стид се узе уз образ дјевојком. Ботић. 7. удружити се, повезати се с ким. — Љубомир ... се Vзео са неким силама, вилењацима, шта ли су. Ранк
Изворни текст (OCR)
у̏зео, -е̄ла, -е̄ло; трп. прид. у̏зе̄т) сврш. 1. а. прихватити, дохватити руком; ухватити. — У зео сам перо и пишем. Нен. Љ. Узме Стјепан ... Левина под руку. Крањч. Стј. б. примити (као поклон, зајам и сл.). —Узмите што смо донијеле јер дајемо с добра срца. Бен. Сасвим су ретки људи који нису узели нешто на кредит. Пол. 19бо. в. наплатити, добити, примити (за предато, дато на коришћење и сл.). — Продаћу свиње] ... одмах, ма ни сто гроша не узео! Лаз. Л. Наравно ... како би и могло бити да ... не узме процент. Сек. г. подићи што, преузети од кога. — Прође ... слуга ... носећи ... готове хаљине, узете тек сада од кројача. Станк. Ако се то само јоu један једини пут догоди, можете узети ваше ствари. Крл. 2. а. (коме) лишити (кога или чега), одузети, отети. — Из ... лађа Феничани узму ми благо. М-И. Овај страшни доrађај узеће ми најмање пет година живота. Мат. б. одузети, однети (коме одређено време), потрајати. — Пут који ћемо дањV ... превалити за неколико сати, узеће нам ноћу двапут више. Чол. в. заузети, освојити. — Ова ноћ чини ми се врло згодна да узмемо везирову тврђаву и њега жива ухватимо. Том. г. одстранити, уклонити. — Слабост и умор ми узе из уда. М-И. 3. прибавити у својину, власништво плаћајући, ку́пити, набавити. — Мркова је покојни оrац узео у Лијевну на пазару. Шант. А кад сте ви што у своју кућу узели на дуг? Новак. 4. (са допуном: девојку, жену, за жену и сл.) склопити брак, ступити у брак, оженити се. — За њега се вјеровало да ће он узети најмлађу сестричну. Козарч. Није могао узети за жену девојку коју никад није видео. Дом. 5. примити на рад, у службу, ангажовати за извршење неког посла, задатка. — Кнез ... је узео рускога учитеља — учи руски. Крањч. Стј. Можете узети кога адвоката да вас брани. Дом. 6. (из)најмити, закупити. — Ту је опазио неки ... Хотел и узео собу. Кол. 7. прогутати, појести или попити нешто. — Узели сте на вријеме љекарију. Креш. 8. а. одвести, повести (са собом); одвести неким превозним средством, превести. — Узео га са собом у Беч и давао му озбиљније послове. Крањч. Стј. Онда ће Вас поштанска лађица узети. Петр. Р. б. повести се, поћи (неким превозним средством). —Трамвај који су били узели водио је само до Сењака. Уск. 9. поћи, упутити се (у неком правцу, смеру). — Узели једну стазу која се од главне одваја удесно. Уск. На улици је ... комбинирао гдје би се могло налазити оно двоје и који сУ смјер могли узети. Бег. 10. (у војску) упутити на одслужење војног рока, регрутовати. — Очевима тобоже испослује да им синови не будУ узети у војнике. Ћип. Отац му млад ... узеше га у војништво. Мул. 11. изабрати, одабрати (за неку тему, предмет разговора и сл.). — Узео је за тему свог говора питање о вредности физичке теорије. КР 1924. Узесмо нешто тако у разговор Тому. Дом. 12. а. схватити, разумети, прихватити; окарактерисати, оценити. — Немојте то узети сувише трагично! Фелд. Јакшић је написао много приповедака, али би било погрешно узети га као приповедача. Скерл. б. промислити, размислити, проценити. — Кад строго узмеш, добро њуши тај наш Тркунић. Сек. в. (У 1. л. мн., ређе у 2. л. јд. и 2. л. мн. императива или безл., при навођењу неког примера) у служби модалне речце: на пример, рецимо, претпоставимо. — Ако му понуди ... узмимо 2000 динара ... он ће се посла прихватити ... савјесно. Донч. Узми наш раднички савет, тема ниједном још није била повећавање продуктивности рада. Дав. 13. примити, преузети, прихватити што од другога (нпр. обичај, проналазак и сл.). — Када је ... та ... грофричица ... усисала ... та) руски дух; одакле је узела те кретње? Крањч. Стј. 14. (у нешто) а. унети, увести (у нешто), обухватити (нечим). — Уговоре Руси с Турцима примирје, у које субили узети и Срби. Вук. б. обухватити, захватити (нечим). — Моћи ћемо конструирати хиперболу ... тако да узмемо у шестар дужину г. Анал. 15. (одређену годину) ући, ступити, у одређену годину живота. — Огњан узео петнаесту годину. Глиш. 16. а. почети, стати, заокупити. — Узме лупкати прстима по столУ́. Вел. Онда га по ... лицу узе да шиба густа ... шикара. Ћоп. б. (у безличној конструкцији са »се«, са логичким субјектом у дативу) доћи, доспети у неко стање, расположење и сл., бити обузет неким расположењем. — Јаблану се узело на смех. Рад. Д. 17. а. сместити се негде, заузети одређено место. — 1артизани хитро узеше заклоне иза букава. Ћос. Д. б. заузети (одређен положај, растојање и сл.), стати, доћи (на одређени положај, растојање и сл.). — Узети правилно растојање од лопте и трчати на њу постранце. Тен. в. заузети известан став, изглед. — Кад одговара, а он узме војничку позитуру. Срем. Знао је поново узети своје карневалско достојанство. Мар. г. добити, примити (нови, други изглед, нове особине). — Овај мрамор ... доцније узме боју бакр и најзад благи прелив злата. Дуч. Све је збивање узело преко ноћи неке драматске форме. Крл. 18. обузети, захватити. — Пријевор понесе у Турску ... да га погледа кад га жеља узме за својом кућом и својим крајем. Сиј. Узела га грозница. Леск. Ј. 19. завести, увести, успоставити. — Зашто влада... просто не узме диктатуру? Марк. Св.