узлѐтети
узлетети
Лема
узлетети
Извор
том 6, стр. 459, редослед 6
- а.
ијек. узлѐтјети, сврu а. дићи се у висину летећи; летећи доспети на неко узвишено место.
— Узлетео је на једном малом, отвореном школском авиону. Дед.
- в.
В. Ћуран већ узлети на један зид. Глиш. фиг. подићи се (духовно и морално).
— Само врло јаки духови могу морално узлетети изнад своје средине.
- б.
нагло појурити навише, брзо се попети.
— Без изуна, узлеће уз кулу, у одају ђе Тодор сиђаше.
Тресну врата за собом и узлете на ... мансарду. Ћос.
- б.
Б. Сањке ... узлетјеше залетице благим ... хумом. Божић.
- в.
заокупити, салетети (кога), не дати (коме) мира.
— Узлетио око њеrа.
Рј.
Пододреднице
почети трчати, растрчати се узнемирено. — Кад разабра куда је Здунић и с ким оде, узлети се око куле. Тур
Изворни текст (OCR)
узлѐтети, -тӣм, ијек. узлѐтјети, сврu а. дићи се у висину летећи; летећи доспети на неко узвишено место. — Узлетео је на једном малом, отвореном школском авиону. Дед. В. Ћуран већ узлети на један зид. Глиш. фиг. подићи се (духовно и морално). — Само врло јаки духови могу морално узлетети изнад своје средине. Прод. б. нагло појурити навише, брзо се попети. — Без изуна, узлеће уз кулу, у одају ђе Тодор сиђаше. НП Вук. Тресну врата за собом и узлете на ... мансарду. Ћос. Б. Сањке ... узлетјеше залетице благим ... хумом. Божић. в. заокупити, салетети (кога), не дати (коме) мира. — Узлетио око њеrа. Вук Рј.