Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀зма

жтом 6, стр. 460

у̀зма

узма

Лема

узма

Извор

том 6, стр. 460, редослед 4

  1. 1.

    узетост (тела, удова), одузетост, парализа; исп. узетња.

    исп. — испореди
    — Узма те узела, дабогда!
    Вук
    Рј. Може ... кичмена мождина ... оболети, те онда дође до узме (узетости) доњих удова.
    Батут
    Руке јој се бијаху отеле узми.
    Наз.
  2. 2.а.

    тврдица.

    pejorative
    пеј. — пејоративно
    — Ко не изнесе на трпезу доста, макар био исиромах, пребацује му се да је узма и никоговић.
    Ђон.
  3. 2.б.

    погрд. (без јасног значења).

    погрд. — погрдно
    — Што зло проричеш, узмо једна!
    Мат.
Изворни текст (OCR)
у̀зма ж 1. узетост (тела, удова), одузетост, парализа; исп. узетња. — Узма те узела, дабогда! Вук Рј. Може ... кичмена мождина ... оболети, те онда дође до узме (узетости) доњих удова. Батут. Руке јој се бијаху отеле узми. Наз. 2. а. пеј. тврдица. — Ко не изнесе на трпезу доста, макар био исиромах, пребацује му се да је узма и никоговић. Ђон. б. погрд. (без јасног значења). — Што зло проричеш, узмо једна! Мат.