узмећи́вати

узмећивати

Стална адреса

Лема

узмећивати

Извор

том 6, стр. 461, редослед 2

1.
несврш. и уч. према узметнути се.
несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
2.
окретатѝ се.
— Све се Туре узмећује на́се, па јој љуби лица бијелоrа. НПХ. узме́шати (се), у̀зме̄ша̄м (се), ијек. узмијѐшати (се), сврш. помешати (се).
— Дим на ветру ... зов птица у олуји ..
2.
Све је то узмешано и много неуловљиво. КН 1956.

Изворни текст (OCR)

узмећи́вати се, -ѐћује̄м се несврш. 1. несврш. и уч. према узметнути се. 2. окретатѝ се. — Све се Туре узмећује на́се, па јој љуби лица бијелоrа. НПХ. узме́шати (се), у̀зме̄ша̄м (се), ијек. узмијѐшати (се), сврш. помешати (се). — Дим на ветру ... зов птица у олуји .. 2 Све је то узмешано и много неуловљиво. КН 1956.