у̀змицати

узмицати

Лема

узмицати

Извор

том 6, стр. 461, редослед 11

—
и уч. према узмакнути, узмаћи.
уч. — учестали глагол

Пододреднице

~ се

1. несврш. и уч. према узмакнути се, узмаћи се. 2. правити место помичући се, померати се. — Седај! викну он Никифору, узмичући се мало удесно. Ранк. Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не мета. Ћип

несврш. и уч. према узмакнути се, узмаћи се.правити место помичући се, померати се.

Изворни текст (OCR)

у̀змицати, -иче̄м несврш. и уч. према узмакнути, узмаћи.