узму́тити

узмутити

Стална адреса

Лема

узмутити

Извор

том 6, стр. 461, редослед 19

1.
учинити што мутним, узбуркати, заталасати.
— Рукама зграбив остве узмути море.
М-И
Бојао се да ни ваздух не узмути више него што мора.
Ранк.
2.
фиг. изазвати, створити немир, узнемирити.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Оне ријечи узмутише њезину крв.
Бег.
Душу ... ми жена узмутити хтеде.
Радул.

Пододреднице

~ се

1. постати мутан, замућен, замутити се; превући се облацима, изгубити ведрину. — Узмућен поток јури. Јакш. Ђ. Узмутила се глатка једноличност прољетног Дана. Михољ. 2. узбуркати се, покренути се, узбунити се. — Тада ми се узмути утроба. Вес. Загледавала се у узмућено језеро. Бен. 3. фиг. показати негодовање, незадовољство, постати немиран. — Читава се гомила наново узмути. Петр. В

постати мутан, замућен, замутити се; превући се облацима, изгубити ведрину.узбуркати се, покренути се, узбунити се.фиг. показати негодовање, незадовољство, постати немиран.

Изворни текст (OCR)

узму́тити, у̀змӯтӣм сврш. 1. учинити што мутним, узбуркати, заталасати. — Рукама зграбив остве узмути море. М-И. Бојао се да ни ваздух не узмути више него што мора. Ранк. 2. фиг. изазвати, створити немир, узнемирити. — Оне ријечи узмутише њезину крв. Бег. Душу ... ми жена узмутити хтеде. Радул.