у̀змучити

узмучити

Лема

узмучити

Извор

том 6, стр. 462, редослед 1

—
почети, стати мучити, причинити муку (телесну или душевну), узнемирити, онерасположити (кога).
— Сада га узмучи помисао да је може бити неће бити у казалишту. Ђал. Узмучи је нешто од тоrа погледа.
Вукић.

Пододреднице

~ се

1. почети, стати осећати муку, болове. — Мислио сам неће из ноћи изићи, тако се био узмучио! Вес. 2. узнемирити се, бити на муци; унети се да се што постигне, намучити се. — И стара госпођа узмучила се ... не бешејој лако тајну чувати. Јакш. Ђ. Зато се она толико узмучила да се састане с њиме! Цес. А. Узна̀кнути се, у̀знагне̄м се сврш. необ. нагнути се унатраг, наслонити се. — lапола лежали узнагнути на своју пртљагу. Мул. Узна́дати се, у̀зна̄да̄м се сврш. необ. почети, стати се надати, понадати се. — Не брини се за ме. Ево ме прије него се и Узнадате. Ћор. Узнадах се бољемӯ. Буд

почети, стати осећати муку, болове.узнемирити се, бити на муци; унети се да се што постигне, намучити се.

Изворни текст (OCR)

у̀змучити, -ӣм сврш. почети, стати мучити, причинити муку (телесну или душевну), узнемирити, онерасположити (кога). — Сада га узмучи помисао да је може бити неће бити у казалишту. Ђал. Узмучи је  нешто од тоrа погледа. Вукић.