узнѐсен
узнесен, узнет
Лема
узнесен
Варијанте
узнет, у̏зне̄т
Извор
том 6, стр. 463, редослед 7
- 1.
) сврш. 1. подићи, дићи; попети.
— Ноге су ме данасузнеле на тако висок бреr.
Жупник узнесе према Магдићу силно зачуђене ... очи.
- 2.
фиг. дати, истаћи вредност, прославити, подићи углед, узвисити.
— Све што се може, то ћу ја да учиним, само тебе да обасјам и узнесем.
Нова генерација ... узнијела је поезију више него све друго.
- 3.
фиг. занети, одушевити.
— Из њезиних ријечи увјерио се да је то наображена дјевојка ... што га још више за њу узнесе
Љубави! ...Ти која си утеха бескрајна, узнеси твог сина.
Пододреднице
1. дићи се, винути се, понети се. — Налик на галеба он се узнесе. М-И. фиг. Између липових и врбових грана бијаше се узнио лијепи дворац. Шант. 2. осоколити се, морално се уздићи, показати велику моралну снагу, храброст. — Узнесе се јунак уз јунака. Вук Рј. Треба имати много моралне снаrе у себи па се узнети изнад нормалне линије, бити изнад осталих. Нуш. 3. погордити се, узохолити се, показати охолост. — Нити се у добру узнеси, ни у злу понизи. Љуб. Узалуд се био узнио и посилио. Наз. 4. фиг. одушевити се, занети се. — Он се узнесе овом чистоћом душе и невиношћу срца. Ђал. Фехим се био разгријао, узнио — а младићи су га слушали позорно. О-А
Изворни текст (OCR)
узнѐсен, -ѐна, -ѐно и у̏зне̄т) сврш. 1. подићи, дићи; попети. — Ноге су ме данасузнеле на тако висок бреr. Нен. Љ. Жупник узнесе према Магдићу силно зачуђене ... очи. Донч. 2. фиг. дати, истаћи вредност, прославити, подићи углед, узвисити. — Све што се може, то ћу ја да учиним, само тебе да обасјам и узнесем. Станк. Нова генерација ... узнијела је поезију више него све друго. Марј. М. 3. фиг. занети, одушевити. — Из њезиних ријечи увјерио се да је то наображена дјевојка ... што га још више за њу узнесе Ђал. Љубави! ...Ти која си утеха бескрајна, узнеси твог сина. Радул.