Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀зникнути

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 463

у̀зникнути

узникнути, узнићи

Лема

узникнути

Варијанте

узнићи, у̀знићи

Извор

том 6, стр. 463, редослед 12

  1. 1.

    (аор у̀зникнух и у̀зникох, у̀зниче и у̏зниче; р. прид. у̀зникнуо, -ула и у̀зникао, -кла, -ло) сврш. никнути, нићи.

    р. прид. — радни глаголски придевприд. — придев
    — Зашто узникну само ти, невене?
    Враз
  2. 2.

    усправити се, дићи главу.

    — Не пониче, већ јунак узниче.
    Вук
    Рј:
Изворни текст (OCR)
у̀зникнути и у̀знићи, у̀зникне̄м (аор. у̀зникнух и у̀зникох, у̀зниче и у̏зниче; р. прид. у̀зникнуо, -ула и у̀зникао, -кла, -ло) сврш. 1. никнути, нићи. — Зашто узникну само ти, невене? Враз. 2. усправити се, дићи главу. — Не пониче, већ јунак узниче. Вук Рј: