у̀зносит

узносит

Лема

узносит

Извор

том 6, стр. 463, редослед 21

1.
који је на висини, на високом месту, висок.
— На једној узноситој ливади лежи црква.
Љуб.
Допрли су] ... до једне узносите големе хриди.
Кос.
Јеле. на је узносита, висока раста.
Кум.
2.
подигнут (о глави), уздигнут; поносит, горд, охол
— С узноситом главом летио је младац... као да га виле носе.
Шен.
Неће бити ни богатих, ни сиромашних, ни узноситих, ни понижених.
Л-К
3.
пун одушевљења, полетан, снажан.
— На улицама је заорила Узносита пјесма.
Ков. А.
Хоџе и шеихови узноситом ријечју бодре пук. Том. узно̀сити (се), у̀зносӣм (се) несврш. и уч. према узнети (се), узнијети (се).

Изворни текст (OCR)

у̀зносит, -а, -о 1. који је на висини, на високом месту, висок. — На једној узноситој ливади лежи црква. Љуб. Допрли су] ... до једне узносите големе хриди. Кос. Јеле. на је узносита, висока раста. Кум. 2. подигнут (о глави), уздигнут; поносит, горд, охол- — С узноситом главом летио је младац... као да га виле носе. Шен. Неће бити ни богатих, ни сиромашних, ни узноситих, ни понижених. Л-К. 3. пун одушевљења, полетан, снажан. — На улицама је заорила Узносита пјесма. Ков. А. Хоџе и шеихови узноситом ријечју бодре пук. Том. узно̀сити (се), у̀зносӣм (се) несврш. и уч. према узнети (се), узнијети (се).