Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

узо̀рати

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 464

узо̀рати

узорати

Стална адреса

Лема

узорати

Извор

том 6, стр. 464, редослед 17

  1. —

    (трn. прид. у̏зора̄н) сврш. орањем припремити земљу за сејање, поорати, изорати.

    прид. — придев
    — Земљу су орачи за кукурузе узорали. Вес. За један дан у̑зорали су читаву ледину. Вј. 1970. фиг. Ове боре, ово прерано остарело лице нису туга и удар
    Узорали. Петр. В.
Изворни текст (OCR)
узо̀рати, у̀зоре̄м (трn. прид. у̏зора̄н) сврш. орањем припремити земљу за сејање, поорати, изорати. — Земљу су орачи за кукурузе узорали. Вес. За један дан у̑зорали су читаву ледину. Вј. 1970. фиг. Ове боре, ово прерано остарело лице нису туга и удар Узорали. Петр. В.