Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

узриги́ва̄ње

стом 6, стр. 466

узриги́ва̄ње

узригивање

Лема

узригивање

Извор

том 6, стр. 466, редослед 3

  1. —

    гл. им. од узригивати (се) узриги́вати (се), -ѝгује̄м (се) несврш. и уч. према узригнути (се).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
    у̀зригнути (се), -не̄м (се) сврш. подригнути (се). — Подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се. Ћип. Шта ја ту могу?! узригну се задовољник.
    Гор.
Изворни текст (OCR)
узриги́ва̄ње с гл. им. од узригивати (се). узриги́вати (се), -ѝгује̄м (се) несврш. и уч. према узригнути (се). у̀зригнути (се), -не̄м (се) сврш. подригнути (се). — Подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се. Ћип. Шта ја ту могу?! узригну се задовољник. Гор.