Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀зрочнӣк

мтом 6, стр. 466

у̀зрочнӣк

узрочник

Стална адреса

Лема

узрочник

Извор

том 6, стр. 466, редослед 20

  1. а.

    онај (лице, појава и сл.) који је узрок нечему, изазивач, проузроковач.

    сл. — слично
    — Оне линије развитка постоје као што постоје њихови свједоци, узрочници и посљедице.
    Матк.
    Болест се не појави одмах чим узрочник болести уђе у организам.
    НЧ
  2. б.

    кривац.

    — Конзервативци су их оптуживали као моралне узрочнике тога злочинства.
    Јов. С.
    Кад је он свалио сву ту срамоту ... на нас, да сада мене обружује као узрочника томе?
    Креш.
Изворни текст (OCR)
у̀зрочнӣк м а. онај (лице, појава и сл.) који је узрок нечему, изазивач, проузроковач. — Оне линије развитка постоје као што постоје њихови свједоци, узрочници и посљедице. Матк. Болест се не појави одмах чим узрочник болести уђе у организам. НЧ. б. кривац. — Конзервативци су их оптуживали као моралне узрочнике тога злочинства. Јов. С. Кад је он свалио сву ту срамоту ... на нас, да сада мене обружује као узрочника томе? Креш.