узруја́ва̄ње

узрујавање

узрујавање

том 6, стр. 467, редослед 4

—
гл. им. од узрујавати (се) узруја́вати (се), -у̀ја̄ва̄м (се) несврш. и уч. према узрујати (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

узруја́ва̄ње с гл. им. од узрујавати (се). узруја́вати (се), -у̀ја̄ва̄м (се) несврш. и уч. према узрујати (се).