Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̏зруја̄н

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 467

у̏зруја̄н

узрујан

Лема

узрујан

Извор

том 6, стр. 467, редослед 5

  1. 1.

    трп. прид. од узрујати (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    узбуђен, узнемирен.

    — Те речи падоше као блага дажда на моју узрујану душу.
    Нуш.
    Видјел је да је узру̑јан.
    Грг.
  3. 3.

    узбуркан.

    — Угазише наједном у ... матицу узрујана зрака.
    Јурк.
    Јакшић је волео природу дивљу и узрујану.
    Јов. С.
Изворни текст (OCR)
у̏зруја̄н, -а, -о 1. трп. прид. од узрујати (се). 2. узбуђен, узнемирен. — Те речи падоше као блага дажда на моју узрујану душу. Нуш. Видјел је да је узру̑јан. Грг. 3. узбуркан. — Угазише наједном у ... матицу узрујана зрака. Јурк. Јакшић је волео природу дивљу и узрујану. Јов. С.