у́зус

узус

Стална адреса

Лема

узус

Етимологија

Latin

Извор

том 6, стр. 468, редослед 5

1.
обичај; навика.
— Отац, свештеник, дао је, по узусу који је владао Србији, сина у богословију. Глиг. Његове Ђ. Јакшића љубавне песме су биле потпуно изнад Vзуса.
Поп. Ј.
2.
правн. право употребљавања туђе ствари без права на плодове или приходе од ње. Кл. Рј.
правн. — правни, правнички

Изворни текст (OCR)

у́зус м лат. 1. обичај; навика. — Отац, свештеник, дао је, по узусу који је владао Србији, сина у богословију. Глиг. Његове Ђ. Јакшића љубавне песме су биле потпуно изнад Vзуса. Поп. Ј. 2. правн. право употребљавања туђе ствари без права на плодове или приходе од ње. Кл. Рј.