Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀зјазбити

сврштом 6, стр. 457

у̀зјазбити

узјазбити

Лема

узјазбити

Извор

том 6, стр. 457, редослед 18

  1. 1.

    уплашити се, препасти се.

    — Иако је био куражан, беше се ... прилично узјазбио.
    Глиш.
  2. 2.

    (на кога) испизмити се, озлоједити се (на кога); исп. изјазбити се.

    исп. — испореди
    — Ни ријечи вам једне не речем, а ви сте се узјазбили на мене као на какВо КЉVСе. Рен.
Изворни текст (OCR)
у̀зјазбити се, -ӣм се сврш. 1. уплашити се, препасти се. — Иако је био куражан, беше се ... прилично узјазбио. Глиш. 2. (на кога) испизмити се, озлоједити се (на кога); исп. изјазбити се. — Ни ријечи вам једне не речем, а ви сте се узјазбили на мене као на какВо КЉVСе. Рен.