Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

узљу́љати

сврштом 6, стр. 459

узљу́љати

узљуљати

Стална адреса

Лема

узљуљати

Извор

том 6, стр. 459, редослед 22

  1. 1.

    почети љуљати, довести у стање љуљања, заљуљати.

    — Прелази су нагли и брзи: узљуљани брод и тврдо копно, сухота и влаrа.
    Кум.
  2. 2.а.

    фиг. уљушкати, успавати, умирити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — И њу је занијела та вијест и узљуљала ју неком радосном тихом надом.
    Бен.
  3. 2.б.

    поколебати.

    — Писмо се јавно прочита, па узљуља вјеру у бенавост намјесникову.
    Вел.
  4. 2.в.

    узбудити.

    — Није се лако шалити кад нам је душа узљуљана најдубљом сућути.
    Креш.

Пододреднице

~ се

1. почети се љуљати, доћи у стање љуљања, заљуљати се. — Узљуљам се, али како сам се журио, сукоб је био прежесток и ја се извалим. Вел. 2. фиг. узбудити се. — Сав се узљуља народ. М-И

почети се љуљати, доћи у стање љуљања, заљуљати се.фиг. узбудити се.
Изворни текст (OCR)
узљу́љати, у̀зљӯља̄м сврш. 1. почети љуљати, довести у стање љуљања, заљуљати. — Прелази су нагли и брзи: узљуљани брод и тврдо копно, сухота и влаrа. Кум. 2. фиг. а. уљушкати, успавати, умирити. — И њу је занијела та вијест и узљуљала ју неком радосном тихом надом. Бен. б. поколебати. — Писмо се јавно прочита, па узљуља вјеру у бенавост намјесникову. Вел. в. узбудити. — Није се лако шалити кад нам је душа узљуљана најдубљом сућути. Креш.