Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

укабу́лити

сврштом 6, стр. 473

укабу́лити

укабулити

Лема

укабулити

Извор

том 6, стр. 473, редослед 22

  1. —

    одлучити, решити се; одобрити, пристати, усвојити.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Требало би да њих двојица већ једном укабуле ... и оду »некуд испод неба«. Ћоп. Проклећу те ако не пођеш за њега ... И ја нијесам могла друкчије, него укабулити. Плакала сам, кукала сам ... ама каква фајда.
    Ћор.
Изворни текст (OCR)
укабу́лити, -а̀бӯлӣм сврш. покр. одлучити, решити се; одобрити, пристати, усвојити. — Требало би да њих двојица већ једном укабуле ... и оду »некуд испод неба«. Ћоп. Проклећу те ако не пођеш за њега ... И ја нијесам могла друкчије, него укабулити. Плакала сам, кукала сам ... ама каква фајда. Ћор.