укара́рити
укарарити QA: medium
Лема
укарарити
Етимологија
Turkish
Извор
том 6, стр. 474, редослед 20
- 1.
удесити, наместити како треба.
— Укарари камен воденички да ситно меље.
- 2.
сложити, ускладити (гласове при певању и сл.).
— Ђаци укараре, па бруји сва црква.
Опет је успео да укарари дах, жива2
— нуо и брже крочио.
Пододреднице
наместити се како треба. — Само се потмуло чуо коњски топот и шкрипа понеког точка, који се још није укарарио у ходу. Глиш
Изворни текст (OCR)
укара́рити, -а̀ра̄рӣм сврш. тур. 1. удесити, наместити како треба. — Укарари камен воденички да ситно меље. Глиш. 2. сложити, ускладити (гласове при певању и сл.). — Ђаци укараре, па бруји сва црква. Ранк. Опет је успео да укарари дах, жива2- нуо и брже крочио. Андр. И.