ука́љати

укаљати

Лема

укаљати

Извор

том 6, стр. 474, редослед 10

1.
упрљати, запрљати блатом, нечистоћом.
— Тко би пет пута на дан прао укаљане ноrе!
Рад. А.
Кокоши обиђу и школске разреде и укаљајV учитељев сто.
Ћор.
2.
фиг. осрамотити, обрукати.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Она неће исмијати и укаљати, она је чиста, ријешена страсти.
Сим.
Увек сам уживала добар глас, и сад ево она несретница сестра да ме укаља.
Вас.

Фразе

~ име, част осрамотити, нанети срамоту.

Пододреднице

~ се

упрљати се, запрљати се блатом. — Није га мрзело устати, укаљати се, потрчати. Вес. фиг. Макар се сав укаљао џузајући пред њима ... бит ће вољан да мукама окаје своје срамно дјело. Шов

упрљати се, запрљати се блатом.

Изворни текст (OCR)

ука́љати, у̀ка̄ља̄м сврш. 1. упрљати, запрљати блатом, нечистоћом. — Тко би пет пута на дан прао укаљане ноrе! Рад. А. Кокоши обиђу и школске разреде и укаљајV учитељев сто. Ћор. 2. фиг. осрамотити, обрукати. — Она неће исмијати и укаљати, она је чиста, ријешена страсти. Сим. Увек сам уживала добар глас, и сад ево она несретница сестра да ме укаља. Вас.