у̀кинух
укинух, укидо QA: medium
Лема
укинух
Варијанте
укидо, у̀кидo
Извор
том 6, стр. 476, редослед 7
- 2.
и
- 3.
у̏кинӯ, у̀киде и у̏киде) сврш.
- 1.
учинити да нешто престане постојати, обуставити рад или важност чега (неке установе, уредбе, закона, уговора), затворити, забранити: ~ батине.
— На крају Маџари су укинули српску црквену аутономијУ У јужној Угарској.
Прије пар година укинута је царинарница у Броду.
Тај исти ђенерал припадао је влади која је 1894. укинула устав.
- 2.
откинути, узабрати.
— Укинула цвијет од ружице.
Двије дуње с листа укинуте.
- 3.
одузети.
— То је мојој мајци пола века укинуло.
Остали видећи'га онакова, збланута и укинуте свијести, заграјаше.
- 4.а.
оборити, срушити.
— Три пута је пасом оnасао, а четвртом од сабље кајасом, да му булу вијор не укине.
- 4.б.
убити.
— Док би они своје пушке наперили, тројицу би можда момче укинуло. Мул. овади од паса пиштоља да укине до два побратима.
- 5.
одсећи, одрубити.
— Док укинем једну непослушну главу
— видјећемо онда!
Са мјесеца, ко̂ с укинуте главе зликовца грозног, кап по каn, на моје чело капљу блиједе боли.
Фразе
~ са света, с гласа нар. усмртити, убити. — Виђи ... жбира и шпијуна, ђе га послаше да ме укине са свијета! Срем. Пуче пушка ... и погоди хајдука Мијата Усред паса, укиде га с гласа. НП Вук; ~ с ногу оборити. — Поворка ... пројУри професору између ногу, укинувши га с ногу.
жив се укинути послом много се преморити, претргнути се од посла.
Пододреднице
прекинути се. — Никада није знала зашто му у тренуцима пресуше ријечи и глас се укине. Вуј
Изворни текст (OCR)
у̀кинух и у̀кидо2, 2. и 3. л. у̏кинӯ, у̀киде и у̏киде) сврш. 1. учинити да нешто престане постојати, обуставити рад или важност чега (неке установе, уредбе, закона, уговора), затворити, забранити: ~ батине. — На крају Маџари су укинули српску црквену аутономијУ У јужној Угарској. Цвиј. Прије пар година укинута је царинарница у Броду. Обз. 1932. Тај исти ђенерал припадао је влади која је 1894. укинула устав. Јов. Ј. 2. откинути, узабрати. — Укинула цвијет од ружице. НП Вук. Двије дуње с листа укинуте. НПХ. 3. одузети. — То је мојој мајци пола века укинуло. Лаз. Л. Остали видећи'га онакова, збланута и укинуте свијести, заграјаше. Куш. 4. а. оборити, срушити. — Три пута је пасом оnасао, а четвртом од сабље кајасом, да му булу вијор не укине. НП Вук. б. убити. — Док би они своје пушке наперили, тројицу би можда момче укинуло. Мул. овади од паса пиштоља да укине до два побратима. Ботић. 5. одсећи, одрубити. — Док укинем једну непослушну главу — видјећемо онда! Вес. Са мјесеца, ко̂ с укинуте главе зликовца грозног, кап по каn, на моје чело капљу блиједе боли. Матош.