у̀кле̄ти

уклети QA: medium

Лема

уклети

Извор

том 6, стр. 477, редослед 14

1.
проклети, бацити клетву на кога; бацити кога у несрећу клетвом.
— Кроз земљу коју усуд укле, милимо влаком у сумраку кобном.
Панд.
После је он мене клео и уклео ме.
Бан.
2.
изгрдити, опсовати у облику клетве.
— Ушао у нас неки стра2 од баба-Стојне ... кад... те укуне чим проговори.
Ад.
Запали,
— запалила му се душа на оном свијету,
— укле љути воденичар.
Торд.

Пододреднице

~ се

проклети самог себе. — Како се клеле, тако се уклеле. Вук Рј. Кунем вам се на сва четири јеванђеља, а прав се бога не уклео. Љуб

проклети самог себе.

Изворни текст (OCR)

у̀кле̄ти, уку̀не̄м сврш. 1. проклети, бацити клетву на кога; бацити кога у несрећу клетвом. — Кроз земљу коју усуд укле, милимо влаком у сумраку кобном. Панд После је он мене клео и уклео ме. Бан. 2. изгрдити, опсовати у облику клетве. — Ушао у нас неки стра2 од баба-Стојне ... кад... те укуне чим проговори. Ад. Запали, — запалила му се душа на оном свијету, — укле љути воденичар. Торд.