Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̏кле̄т

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 477

у̏кле̄т

уклет

Лема

уклет

Извор

том 6, стр. 477, редослед 11

  1. 1.

    трп. прид. од уклети (се)

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    јадан, несрећан, чемеран, гоњен клетвом и проклетством.

    — Уклети, луталачки живот Филипа Вишњића смирила је тек смрт.
    Сур.
    Тишина је у овој уклетој кући тамници
    Крл.
Изворни текст (OCR)
у̏кле̄т, -а, -о 1. трп. прид. од уклети (се). 2. јадан, несрећан, чемеран, гоњен клетвом и проклетством. — Уклети, луталачки живот Филипа Вишњића смирила је тек смрт. Сур. Тишина је у овој уклетој кући тамници  Крл.