уконачи́ва̄ње
уконачивање
Лема
уконачивање
Извор
том 6, стр. 481, редослед 9
- —
гл. им. од уконачивати и уч. према уконачити (се).
уконачи́вати (се), -а̀чује̄м (се) несврш.
Изворни текст (OCR)
уконачи́ва̄ње с гл. им. од уконачивати уконачи́вати (се), -а̀чује̄м (се) несврш. и уч. према уконачити (се).