Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̏ко̄ран

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 482

у̏ко̄ран

укоран

Стална адреса

Лема

укоран

Варијанте

у̀коран

Извор

том 6, стр. 482, редослед 18

  1. 1.

    који у себи садржи, показује укор.

    — Слао нам укорна писма.
    Наз.
    Бјежаше од строгог и укорног погледа старога свекра.
    Шимун.
  2. 2.

    који је под срамотом.

    — Боље једном поштено умријети, но укоран на св'јету живјети.
    Вук
    Рј.
Изворни текст (OCR)
у̏ко̄ран и у̀коран, -рна, -рно 1. који у себи садржи, показује укор. — Слао нам укорна писма. Наз. Бјежаше од строгог и укорног погледа старога свекра. Шимун. 2. који је под срамотом. — Боље једном поштено умријети, но укоран на св'јету живјети. Вук Рј.