Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

укорепљи́вати

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 483

укорепљи́вати

укорепљивати

Стална адреса

Лема

укорепљивати

Извор

том 6, стр. 483, редослед 10

  1. в.

    ијек укорјепљи́вати се несврш. и уч. према укорепити се. уко̀рети (се), у̀корӣм (се) сврш. в. укорити (се).

    несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глаголв. — (после броја) век
    — Јасна га за његов нечувен поступак, није ни речју укорела. Ћос.
  2. б.

    Б. укоријѐнити (се), -о̀ријенӣм (се), ек. укоре́нити (се).

    ек. — екавски
Изворни текст (OCR)
укорепљи́вати се, -ѐпљује̄м се, ијек укорјепљи́вати се несврш. и уч. према укорепити се. уко̀рети (се), у̀корӣм (се) сврш. в. укорити (се). — Јасна га за његов нечувен поступак, није ни речју укорела. Ћос. Б. укоријѐнити (се), -о̀ријенӣм (се), ек. укоре́нити (се).