уко̀рити
укорити
Лема
укорити
Извор
том 6, стр. 483, редослед 13
- —
учинити (коме) прекор, прекорити (кога), замерити, приговорити (коме што).
— Мати изиђе пред њега да га укори.
Вук Рј.
Пододреднице
повр. — Скрене у двориште, укоривши се, какав ли је човјек, те си рода још походио није. Леск. Ј
Изворни текст (OCR)
уко̀рити, у̀корӣм сврш. учинити (коме) прекор, прекорити (кога), замерити, приговорити (коме што). — Мати изиђе пред њега да га укори. Му