уко̀сити

укосити QA: medium

Лема

укосити

Извор

том 6, стр. 483, редослед 26

1.
у̀косӣ м сврш.
1.
наместити, управити, ставити укосо, накриво, искривити.
— Главу је малко укосила, као да ослушкује.
Андр. И.
Укоси очи на Николетину.
Ћоп.
2.
поћи укосо.
— Беше ... јасно да су волови укосили, и да трзају лево.
Сек.

Пододреднице

~ се

1. нагнути се у страну, поставити се косо. — Фра Марко се мораде добро и саrнути и укосити док уђе кроз врата]. Андр. И. Преко чела се укосио један влажан чуперак. Чипл. 2. задрхтати, заболети. — Кад дјевојка угледа га мртва: срце јој се одмах укосило. Ботић

нагнути се у страну, поставити се косо.задрхтати, заболети.

Изворни текст (OCR)

уко̀сити1 у̀косӣм сврш. 1. наместити, управити, ставити укосо, накриво, искривити. — Главу је малко укосила, као да ослушкује. Андр. И. Укоси очи на Николетину. Ћоп. 2. поћи укосо. — Беше ... јасно да су волови укосили, и да трзају лево. Сек.