Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀ко̄чено̄ст

жтом 6, стр. 484

у̀ко̄чено̄ст

укоченост

Лема

укоченост

Извор

том 6, стр. 484, редослед 16

  1. 1.а.

    укрућеност мишића (од дугог седења итд.).

    итд. — и тако даље
    — Морао је неколико пута око кола ... протрчати да га укоченост мине.
    Ђал.
    Ноrа му је трнула од укочености.
    Вуков.
  2. 1.б.

    укрућеност; фиг. неосетљивост, обамрлост.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Мртвачка укоченост сапела му је и дух и тијело.
    Коз. Ј.
  3. 2.

    мртвило, одсуство живота и живости.

    — Каогод отоич што беше пала у чаму и Укоченост, тако сад заплива .,. у сузама.
    Вес.
  4. 3.

    одсуство природности, изразитости.

    — Забава би морала бити срдачна, без присиљене укочености.
    Кум.
    Оно што су они академичари називали племенитост и достојанство књижевног језика ... у ствари је било његово сиромаштво и укоченост.
    Прод.
Изворни текст (OCR)
у̀ко̄чено̄ст, -оси ж 1. а. укрућеност мишића (од дугог седења итд.). — Морао је неколико пута око кола ... протрчати да га укоченост мине. Ђал. Ноrа му је трнула од укочености. Вуков. б. укрућеност; фиг. неосетљивост, обамрлост. — Мртвачка укоченост сапела му је и дух и тијело. Коз. Ј. 2. мртвило, одсуство живота и живости. — Каогод отоич што беше пала у чаму и Укоченост, тако сад заплива .,. у сузама. Вес. 3. одсуство природности, изразитости. — Забава би морала бити срдачна, без присиљене укочености. Кум. Оно што су они академичари називали племенитост и достојанство књижевног језика ... у ствари је било његово сиромаштво и укоченост. Прод.